Cokula

Deseta beogradska gimnazija

E ovako moja najmlađa sestra je upisala Desetu beogradsku gimnaziju, opšti smer odmah posle osnovne škole.

To je bila velika radost za sve nas u kući, s obzirom da je srednja u to vreme završavala četvrtu godinu Devete beogradske gimnazije, a ja sam bila prva godina Saobraćajnog fakulteta (koji nažalost nisam završila), i učenica muzičke škole Stanković

Već na samom početku smo primetili da se nešto dešava sa Biljanom, ali nismo znali tačno šta. Ona je oduvek bila odličan đak, ali nije želela da ide u školu.

Mislili smo da je samo neki prelazni period, ništa bitno.

Onda su nas zvali iz škole. Biljana je ležala onesvešćena u bari školskog dvorišta. Prebijena od strane grupe skinsa koji su u to vreme bili na drugoj i na trećoj godini pomenute gimnazije. Za njih su znali i direktorka škole i razredna, ali su ćutali, a Biljani je prećeno da ne sme da priča o svemu što se dešava.

Pretili su joj da će je ubiti ako se pojavi u školi, pa ju je zato ona i izbegavala, a mi je terale, da nam je samo rekla šta se tačno dešava na vreme.

Bila je policija, napravljen je uviđaj, ali njima se niko nije ozbiljno bavio. Posle toga su se ukljuučili školski psiholog i pedagog a na pitanje direktorki škole šta će uraditi povodom toga, tadašnja direktorka je rekla citiram " Oni više nisu SKINSI", "PROMENILI SU ODEĆU".

Biljana je imala čuvara koji ju je ispraćao do stanice i bio sa njom do trenutka dok je nismo zahvaljujući Ministarstvu prosvete i gosp.Maloviću prebacili u Petu beogradsku gimnaziju.

Od udaraca kunakom u glavu ima i dan danas oštećenje na hipofizi, ali je završila Petu gimnaziju i kasnije Filološki fakultet.

I gle mog iznenađenja kada sam saznala za jednog ćelavog....preobučenog...pokajanog... velikog Europejca.

Ne verujem im uopšte. Ni jednom od njih, nikada.